Koža pamti sve – zašto briga o koži nije sezonska stvar?

Leto je. I ovo nije još jedna od priča o tome kako je moguće magično smršati i utegnuti se pred odmor i odlazak na plažu. Ovo je korak dalje. Prihvatili ste sebe takve kakvi ste trenutno, već ste na ležaljci i možda poslednje što vam pada na pamet jeste briga o zdravlju kože. Ovo je priča upravo o toj „sitnici“ koja kao da ljude deli na dve krajnosti – one kojima se sve vrti oko zaštite i nege kože i one druge kojima briga o koži nije ni na kraj pameti.

Za početak, treba da budemo svesni da je koža najveći organ u telu i iznosi 12–16 odsto ukupne težine čoveka. Prosečna odrasla osoba je prikrivena sa približno dva kvadratna metra kože koja teži između 2,7 i 4,1 kilogram. To je sve, samo ne neka sporedna stvar. Sve, samo ne deo života koji zahteva tek tuširanje svako veče i povremeno mazanje kreme za ruke.

„Koža je pre svega barijerni organ, koji odvaja naš organizam od sredine u kojoj se nalazi i štiti nas od mikroorganizama, hemikalija i povreda mehaničke prirode. Osim te, koža ima mnogobrojne uloge, koje su sve jako važne“, objašnjava dr Aleksandra Radosavljević, lekar specijalista dermatovenerologije iz MediGroup Specijalna bolnica za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i estetsku medicinu.

„Ima receptornu funkciju, u njoj su smešteni različiti senzori, za toplotu, hladnoću, pritisak, bol. Takođe, ima imunološku funkciju zahvaljujući posebnim ćelijama koje se u njoj nalaze. Učestvuje u sintezi vitamina D, koji nije samo vitamin, već vrlo vitalan hormon za naš organizam. Nikako ne treba izostaviti ni estetsku ulogu.“

Da ne treba zaboraviti estetsku ulogu kože, zna (i oseća) svako ko je proveo neko vreme na društvenim mrežama. Koža bez nepravilnosti tamo je „must have“, a pošto (realno) niko nije savršen, onda je onaj ko svoje slobodno vreme provodi npr. na Instagramu i TikToku bombardovan sadržajima koji nude „life hackove“ – kako da se zamaskira svaka nepravilnost. Uz sva ta „spasonosna“ instant rešenja, stigne se do fotki za poželeti. Uz jednu želju: da te niko ko je lajkovao ne sretne na ulici (i prepozna).

Tako se lako stigne do proglašavanja problema tamo gde ga i nema – dovoljno je samo pred sebe staviti (ili dozvoliti da ti stave) nedostižne standarde.

„Danas na društvenim mrežama možemo videti primere kože koja izgleda savršeno, bez ijedne nepravilnosti. Kao dermatolog moram reći da to nije realna slika. Problematična koža je aknozna koža, sa bubuljicama i mitiserima. Nepravilnosti na koži mogu biti i hiperpigmentacije i ožiljci i potpuno je za očekivanje da će ih zdrava odrasla osoba svakako imati u manjoj meri. Postoji i odvojen entitet nazvan preosetljivom, tj. hipersenzitivnom kožom, koji se odnosi na sve kože koje preterano reaguju na normalne stimuluse, poput rozacee“, priča dr Radosavljević.

Na mrežama se može videti i kontrapriča ovoj „savršenoj“. To su objave u kojima ljudi otkrivaju svoje nesavršenosti, pokušavajući zapravo da naturalizuju ono što bi već trebalo da bude prirodno. Možda baš zato, u porastu je svest o tome da postoje lekari koji umeju i žele da pomognu koži u problemu. Ono zbog čega ljudi najčešće dolaze kod dermatologa na pregled ne da se opisati jednom tegobom. Spektar je širok i varira u zavisnosti od doba godine, kao i uzrasta i pola pacijenta.

„Što se dermatologije kao medicinske specijalnosti tiče, ona je aktuelna tokom cele godine, ali što se tiče estetike, ona je aktuelna više tokom, reći ću, ne-letnjih meseci, jer se tretmani rade većinski tokom vremenskih prilika kada je UV indeks niži. Leti se suočavamo više sa infekcijama i dermatozama koje su izazvane sunčevim zračenjem, a zimi sa ekcemima i aknama. Izuzetno često viđamo pacijente koji su lečeni na svoju ruku ili od strane kozmetičara, neretko i od strane prijatelja i komšija – neuspešno. Tek po nezadovoljavajućem ishodu dolaze na pregled kod dermatologa i time potroše dosta svog vremena, kao i novca, na neadekvatne preparate i sredstva“, ističe naša sagovornica.

Estetski momenat kod priče o koži nekada ume da zaslepi suštinu problema. Sasvim je razumljivo, ali isto tako je i uprošćeno, sagledavati kožne probleme kroz prizmu izgleda. Posebno za mlade, ovo ume da bude teška lekcija.

„Definitivno je veći fokus pacijenata na izgledu nego na rešavanju problema koji postoje, što je razumljivo, ali moramo podići svest ljudi da je koža pre svega organ, a ne samo neki omotač, i da ona reaguje na sva stanja u organizmu. Detaljnim pregledom kože je moguće saznati mnogo o opštem stanju i zdravlju organizma“, objašnjava doktorka Aleksandra.

Toliko često pominjana – prevencija, izgleda da je uspela da pomeri bar za trunku, a možda i više, broj onih koji zahvaljujući pravovremenom javljanju, bivaju izlečeni na vreme. Sve više nas zna da na preglede ne treba ići tek onda kada nešto zaboli, pocrveni, zasvrbi, peče…

„S vremenom vidimo sve više pacijenata koji dolaze radi preventivnog pregleda kože i to je za svaku pohvalu. Radi se makroskopski i dermoskopski pregled kože i pregled svih mladeža u svrhu prevencije raka kože, pre svega melanoma. Pregled nije dug i potpuno je bezbolan, tako da apelujem na apsolutno sve da ga urade minimum jednom godišnje. U dermatologiji najviše volimo dolaske bez jasne potrebe, jer je prevencija zaista pola zdravlja, a posebno sa najvećim organom kao što je koža. Tako da, kod nas ste veoma dobrodošli i bez razloga“, priča doktorka Radosavljević.

Ako su vam poznati silni klipovi o šest, devet, ko će znati koliko koraka „beauty rutine“ – zaboravite ih. Kao što ručak ima predjelo, glavno jelo i desert (dobro, nekada dva deserta), ima i koža. Postoje individualne razlike, pa treba obratiti pažnju na to koji je tip kože, trenutno stanje kože i slične parametre, ali naša sagovornica kaže da postoji jasna rutina koja važi za sve: umivalica, antisolarna zaštita i hidratacija. U zavisnosti od toga koje je doba godine, važno je znati još ponešto.

„Sezonalno se koža menja, tako da se menjaju i njene potrebe. Mora se imati u vidu da i sezonalni pristup mora biti personalizovan, jer ne postoje dve identične kože i dve iste potrebe – sve mora biti individualno prilagođeno“, objašnjava dr Aleksandra Radosavljević.

Prošlo je vreme kada se nije znalo ili se zanemarivala povezanost leka, hrane, glave i duše, tako da je bespredmetno govoriti o zdravlju kože izolovanom od drugih važnih stavki koje su sastavni deo svakog zdravog života.

„Apsolutno su važni svi aspekti – i ishrana i fizička aktivnost i treninzi (za one koji su u mogućnosti), ali i zagađenost vazduha, stres, nespavanje i konzumiranje alkohola i cigareta. Sve to izuzetno utiče na kožu i kratkoročno i dugoročno“, kaže sagovornica Velikih priča.

Utiče i psihologija. Misliti da um i telo na ovom polju nemaju vezu, bila bi greška.

„Postoji izuzetna veza između nervnog sistema i kože, koja je nastala još dok smo bili u fazi embriona. Upravo zbog toga mnogo promena na koži koje svakodnevno viđamo nastaje na psihološkoj osnovi. Akutne i hronične emocije se mogu videti na koži, samo treba naučiti pacijente kako je i zašto to povezano kako bi i oni sami bolje razumeli svoj organizam“, objašnjava ona.

Pošto je sada letnja sezona i uz reč „SPF“ se budimo i uspavljujemo, nije naodmet preslišati se i utvrditi znanje o tome kako se pravilno treba štititi od sunca. Spojler: ne samo leti.

„Antisolarna zaštita je potrebna tokom cele godine, jer UVA zrake, koji su najopasniji po našu kožu, ne zaustavljaju ni oblaci. Antisolarna zaštita protiv UVB zraka je naznačena na proizvodu kao SPF – sun protection factor – i kreće se uglavnom 5-100. Savetujemo SPF 30 i tokom zimskih i SPF 50 tokom letnjih meseci, oba sa UVA filterima, uz obnovu sloja nakon 1,5 i 2 sata respektivno, kao i nakon kupanja, brisanja peškirom i znojenja“, eksplicira doktorka i dodaje da je najbolje posavetovati se sa dermatologom koji oblik antisolarne zaštite je pogodan za kožu određene osobe; konkretno fluid, krem, gel, sprej, mist. Mnogo je varijanti, pa je pravilan izbor nekada komplikovano napraviti u ličnoj režiji.

Ali bitno je da se taj pravilan izbor ipak napravi, jer telo pamti, a koža je deo tela. Zato je i briga o mladežima toliko važna da je teško naći dovoljno jaku reč koja bi opomenula svakoga ko ne ide na redovne preglede. Logika da ćemo sami „prepoznati problematičan mladež“, vodi u scenario koji se nikome neće svideti. Ovo nije panika radi panike, ovo je pokušaj da se nađe dovoljno jaka reč da ovo trajno zapamtimo.

„Mladeže je potrebno pregledati 1-2 puta godišnje, u zavisnosti od uzrasta, a u nekim slučajevima čak i 3 i 4 puta godišnje, kod dermatologa. Pacijent može golim okom videti promenu na mladežu, nažalost, kada je već kasno i kada je proces uzeo maha. Zato je zlatni standard uraditi dermoskopski pregled kože, posebno kompjuterizovanom dermoskopijom, koja nam pruža odličan uvid u realno stanje promena na koži“, objašnjava dr Radosavljević.

Posledice tih „problematičnih“ mladeža blago je nazvati komplikacijama. Toga je, nažalost, svestan svako ko sam bije bitku ili kome je neko drag izgubio ovaj rat.

„Ne bih ih nazvala komplikacijama, već veoma opasnim posledicama, od kojih su najozbiljnije metastaze melanoma, koje mogu biti fatalne. U manje ozbiljne posledice spada diskoloracija na mestu uklonjenog mladeža, kao i ožiljak od uklanjanja“, kaže sagovornica Velikih priča.

Grešimo ako se npr. pravdamo time kako činimo dobro za vitamin D, dok se pržimo na suncu do poslednje kapi znoja. Grešimo i ako mislimo da ima oprosta za žrtvu zarad preplanulog tena. Šta li bi bilo da u modu skokne aristokratska belina, koliko bi života to spaslo?

„Izlaganje suncu je moguće kratkotrajno, pre 9 h i nakon 18 h, uz nanošenje antisolarne zaštite, naravno. Maksimalno izlaganje bez antisolarne zaštite je dozvoljeno u navedenim periodima tokom 15-20 minuta“, kaže naša sagovornica.

Ako ste „izgoreli“, postoji prva pomoć, ali treba sa njom da stigne i opomena. Šteta koju gorenje kože nanosi isuviše je velika da bi se olako shvatila. Nema tog jogurta ni kiselog mleka koji će izbrisati posledice.

„Svakim prekomernim izlaganjem kože suncu se povećava šansa za razvoj karcinoma kože, a posebno u dečjem uzrastu, tako da se treba potruditi da do pregorevanja kože ne dođe. Prva pomoć koju možemo da pružimo sebi ili drugome je ohladiti regiju, videti da li je u pitanju samo crvenilo ili i plikovi. Ukoliko dođe do ljuštenja kože, potrebno je koristiti regenerativnu terapiju, a u iznimnim slučajevima i antibiotsku terapiju i anitetanusnu zaštitu“, kaže doktorka Radosavljević.

Oni koji „izgore i u hladu“, pa pričaju da se tu ne može ništa, jer su učinili sve, nisu srećnici koji lako potamne. Kao što kroz glavu prođe „ne na hladan beton“, ma koliko govorili da „baba priča svašta“, treba da, tu negde, bude i podsetnik za „pauzu od sunca“. Suncobran nije apsolutna zaštita. To nije sigurno polje u igri.

„Suncobran kao takav ima minimalan SPF 5 i bez UVA zaštite je, tako da je to dovoljno objašnjenje kako neko može da pregori i pod suncobranom. Doduše, danas postoje i suncobrani sa jačom zaštitom, koja mora biti jasno naznačena na proizvodu, ali ne predstavlja standard na plažama i posebno ne na iznajmljenim ležaljkama. Svakako period između 10 i 18 h ne bi trebalo provoditi na otvorenom. Zaklon treba potražiti u prirodi, hladu napravljenom drvećem i na nadstrešenim terasama i baštama“, priča ona.

Možda neki nisu znali, dok su drugi zaboravili – postoji alergija na sunce i posebno treba da bude oprezan svako ko već zna da je ima. Mada nije isključeno da baš na odmoru neko shvati, uz dosta svraba, plikova i crvenila, da je alergičan.

Postoji grupa pacijenata koja ima preosetljivost na sunčevo zračenje i to prestavlja veliko opterećenje za njih, objašnjava doktorka Radosavljević.

„Najčešće se razvija reakcija po tipu koprivnjače, ali se mogu razviti i druge promene na koži. Moguće je prevenirati ove epizode adekvatnom pripremom, poput doziranja fototerapije, konzumiranja proizvoda koji omogućavaju da se koža pripremi za izlaganje (dermatološki suplementi), kao i pravilno nanetom i korišćenom antisolarnom zaštitom. Moram ovde naglasiti da postoje i svetlom izazvane dermatoze, tako da sunčevo zračenje predstavlja okidač, a ne uzrok, i na to se mora obratiti posebna pažnja.“

Ona ukazuje na mitove o koži koje viđa svakodnevno u radu sa pacijentima. Vreme je da se otopi koji Sneško.

„Pre svega, da je kupanje više puta dnevno veoma zdravo za kožu, potom, da je opasno ukoliko uklonimo mladež sa kože, pa makar on bio i loš. Takođe, da tokom varičele deca i odrasli ne treba da se kupaju, da svaki plik koji postoji na koži treba da se probuši, da bubuljica prva 24 h od nastanka treba da se iscedi… Ima ih zaista bezbroj, o ovome bismo mogli pričati danima. U svakom slučaju, zaista su u pitanju neosnovana mišljenja koja treba zanemariti“, zaključuje naša sagovornica.

Rak kože je najčešća grupa karcinoma dijagnostikovanih širom sveta, sa više od 1,5 miliona novih slučajeva procenjenih u 2022. godini kada je širom sveta dijagnostikovano 330.000 novih slučajeva melanoma, a skoro 60.000 ljudi je preminulo od ove bolesti.

Sve uloge koje koža ima mogu biti ugrožene, kada se kao posledica manjka brige o koži desi npr. kancer. Ako je nekome još uvek na pameti estetika, neka ima u vidu i to da se procenjuje da je 80 procenata vidljivog starenja kože kod žena belkinja uzrokovano suncem.

* Ako želiš da proveriš da dovoljno dobro brineš o zdravlju svoje kože, ovo su pitanja na koja moraš da imaš tačne odgovore:

1. Koliko često treba ići na redovan dermatološki pregled?

2. Kada smeš da se izlažeš suncu i koju zaštitu i kako koristiš?

3. Kakva je tvoja koža? Da li je zaista problematična?

4. Da li si proverio/la sve mladeže kod dermatologa?

5. Da li pružaš pravilnu i redovnu negu svojoj koži (celog tela)?