Pred kraj 1944. godine holandska vlada u izbeglištvu pozvala je železničare u svojoj zemlji da štrajkom pomognu saveznicima kako bi se otežao transport neprijateljskih trupa. Nemci su se osvetili Holanđanima uspostavljajući embargo na dostavu hrane i goriva gusto naseljenim delovima zapadne Holandije, uključujući najveće gradove, Amsterdam, Roterdam i Hag.
U jednom od najprosperitetnijih delova Evrope, gde se ne pamti nestašica hrane, zavladala je opšta glad. U najtežim danima, ljudima je na raspolaganju bilo samo 30 odsto potrebnog dnevnog kalorijskog unosa. Procenjuje se da je za pet meseci, od decembra 1944. do maja 1945. godine, nestašica hrane odnela 20.000 života, a da je četiri miliona građana trpelo posledice te drame.
Mnogim objektivnim istoričarima ne bi se dopalo isticanje ovog primera. Sa uvidom u širu sliku, podsetili bi da bi stanovnici Lenjingrada (sada Sankt Peterburga) bili srećni sa jednom trećinom potrebne količine hrane, da je tamo opsada trajala šest puta duže, od septembra 1941. do januara 1944, a da je stradalo 75 puta više ljudi, njih oko 1,5 miliona.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
