Zbunjivanje na polju ishrane dobilo je svoje novo ubrzanje. A seća li se iko još Atkinsove dijete, Keto dijete, tada vrlo modernih dijeta niskih unosa ugljenih hidrata? Zatim se tržište prilagodilo vegetarijanskoj i veganskoj hrani. Brzo smo shvatili i koliko ne znamo o glutenskoj i intoleranciji na laktozu. Počela je era „fastinga“ različitih modaliteta, a onda i preplavljivanje proizvodima sa „visokim sadržajem proteina“.
Došli smo i do vrlo suprotnih stavova o pitanju suplementacije zdrave populacije, ili svakodnevne konzumacije jaja i žitarica. Svest o pesticidima, teškim metalima, antibioticima i mikroplastici koju unosimo zajedno sa hranom takođe je značajno unapređena. Dilema da li je zaista organski ono što je tako etiketom obeleženo, postalo je pitanje cene, savesti proizvođača, kontrole prodaje, ali i ekologije na svim nivoima.
I tako nas, uglavnom pasivno, vode slična pitanja, trendovi i lične dileme. Razumemo ograničeno, učimo usput, čitamo šta nam privuče pažnju, a kada uđemo u rutinu, pravila se odjednom promene. Društvene mreže preplavljene su ekspertima za ishranu, trenerima i „tumačima“ deklaracija na namirnicama. Do juče je sve bilo ovseno, već sutra to postaje nezdravo i puno ugljenih hidrata.
Ceđena pomorandža kao simbol „zdravog početka dana“ više to baš i nije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
