Da li sve te javne i slavne ličnosti, svi ti naši sportski uzori koji nama i našoj djeci bez zadrške prodaju ideje i vrijednosti i koji onako veselo i rado mašu našim zastavama, da li oni imaju pravo ne biti uz nas u presudnim trenucima naše najveće utakmice?
Ako Nikola Jokić danas ili sutra mesijevski kaže: „Završio sam sa reprezentacijom. Dao sam sve što sam mogao, boli me što ništa nismo uradili“, imaće puno pravo. Kao Mesi 2016. godine. Ali, Mesi je Argentini dao još jednu šansu...
Ovo je najgori rezultat srpske košarke u ovom veku. A posledice mogu da budu ozbiljne i bolne
Sagledao sam sve što mi u Letoniji ovoga avgusta i septembra možemo da pružimo, i ja ću vam sad reći – vreme je. Davno beše poslednji put. Previše davno. Deca su se rodila, završila školu, bogami i fakultet, a mi i dalje čekamo
Te večeri Aleksandar Đorđević i njegovi drugovi igrali su za sve nas. Nisu se oni obazirali na halu u kojoj je bezmalo svako – a pogotovo domaći – navijao protiv momaka u belim dresovima. Na Vikipedijinoj stranici je neki Litvanac valjda napisao da to "nema veze sa time što su Grci prethodno izgubili od Jugoslovena, već zato što su bili frapirani lošim suđenjem"
Američki selektor Stiv Ker je otvorio pivo, a kao da su srpski košarkaši to shvatili - lično. Iza kulisa olimpijskog turnira u košarci...
Da li je to samo gastarbajterski sindrom ili preneraženost pesmama s balkona i kafane dolazi iz generacijskih razlika?
Leta gospodnjeg 2024. dogodilo se malo čudo - Srbija odlazi na Olimpijske igre u najjačem mogućem sastavu
