I o tome govori Nolan, o tome kakvi postajemo, kakvi jesmo, ma kakvo je naše srce kada nas slome ratovi, izbori, pogrešni putevi, kada se zaglavimo u izborima života. Nije ovo priča samo o povratku kući, o porodici, nego i o mnogo dubljem traganju
Umesto heroja Trojanskog rata dobili smo antiratnog heroja koji, uviđajući svoje greške i učeći na njima, shvata da postoje stvari koje su važnije od svih ratova, slave, novca, herojstva, čak i pravde
Da je Troja zbilja bila u Hercegovini, grčke bi galije plovile južnim Jadranom. Zamišljam to pišući ti ovo pismo na terasi lastovskog kafića. Podižem povremeno pogled sve očekujući da će Odisejevo jedro iznenada proviriti iza punte
“Odiseja” Kristofera Nolana je film o čoveku koji pokušava da živi sa onim što je rat napravio od njega
