Prošlog vikenda, pregovarači iz Sjedinjenih Država i Irana sastali su se u Omanu na četvrtoj rundi nuklearnih pregovora. Dve strane i dalje imaju suprotstavljena gledišta po ključnim pitanjima; njihova očekivanja se razlikuju, a vreme za postizanje dogovora ističe. Ipak, prvi put posle mnogo godina, postoji razlog za optimizam. Ono što ovaj trenutak izdvaja nije iznenadna bliskost stavova, već zajedničko uverenje da je diplomatija poželjnija od sukoba.
Dok Iran insistira da je tamošnji nuklearni program isključivo u civilne svrhe (a američka obaveštajna služba procenjuje da oni ne prave nuklearno oružje), Teheran jeste znatno proširio aktivnosti obogaćivanja uranijuma otkako su Sjedinjene Države, pod Donaldom Trampom, 2018. godine istupile iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA). Danas je Iran država na korak od nuklearnog oružja, sa dovoljnim količinama uranijuma obogaćenog na 60% za proizvodnju šest nuklearnih bombi (ako se obogati do 90%) i sposobnošću da do nuklearke dođe za oko šest meseci (iako bi izrada oružja verovatno trajala godinu-dve). Za veći deo Zapada, ovakvo stanje – i ovaj put – zaista je neprihvatljivo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
