Od završetka Drugog svetskog rata Nemačka se nije suočavala pred izbore za Bundestag sa tako ozbiljnom krizom bilo da se radi o političkoj, ekonomskoj, bezbednosnoj ili društvenoj. Savezna Republika izložena je višemesečnim terorističkim napadima islamskih fanatika, migrantskoj krizi, recesiji, progresivnom rastu Alternative za Nemačku (AfD), mešanjem u izborni proces SAD, Rusije i Kine bez presedana, posledicama ruske invazije na Ukrajinu i kineskog ekonomsko-trgovinskog napada.
Nemačka je u krugu od samo nekoliko godina od evropske lokomotive postala evropski bolesnik i kočnica. U međuvremenu se grupi rivala-neprijatelja, Rusiji i Kini, pridružila i Amerika. U Berlinu znaju da ne mogu više da budu sigurni u američki bezbednosni kišobran i da u Beloj kući i Stejt departmentu sede ljudi koji navijaju i pomažu ekstremnoj desnici, zajedno sa Rusijom i Kinom. Ironija sudbine je da se demokratsko-liberalni poredak u Nemačkoj minira iz Vašingtona u momentu kada se sprema pozornica da u Berlinu dobiju kancelara amerikanofila, Fridriha Merca, kakvog nisu imali nikada.
Evropa nije naviknuta da vidi Nemačku ranjivu, krhku, dezorijentisanu, uplašenu i sa ekstremnom desnicom koja je osvojila srca i glave svakog petog Nemca. Maksima najdugovečnijeg lidera bavarske CSU Franca Jozefa Štrausa “desno od nas samo zid” više nije na snazi jer se između demohrišćana i zida “uglavila” Alternativa za Nemačku.
Šta se dogodilo sa Saveznom Republikom u prethodnih par godina? Gde je nestala Nemačka simbol stabilnosti i drugog ekonomskog čuda? Šta se dogodilo sa politikom “Wandel durch Handel”?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
