Od završetka Drugog svetskog rata Nemačka se nije suočavala pred izbore za Bundestag sa tako ozbiljnom krizom bilo da se radi o političkoj, ekonomskoj, bezbednosnoj ili društvenoj. Savezna Republika izložena je višemesečnim terorističkim napadima islamskih fanatika, migrantskoj krizi, recesiji, progresivnom rastu Alternative za Nemačku (AfD), mešanjem u izborni proces SAD, Rusije i Kine bez presedana, posledicama ruske invazije na Ukrajinu i kineskog ekonomsko-trgovinskog napada.
Nemačka je u krugu od samo nekoliko godina od evropske lokomotive postala evropski bolesnik i kočnica. U međuvremenu se grupi rivala-neprijatelja, Rusiji i Kini, pridružila i Amerika. U Berlinu znaju da ne mogu više da budu sigurni u američki bezbednosni kišobran i da u Beloj kući i Stejt departmentu sede ljudi koji navijaju i pomažu ekstremnoj desnici, zajedno sa Rusijom i Kinom. Ironija sudbine je da se demokratsko-liberalni poredak u Nemačkoj minira iz Vašingtona u momentu kada se sprema pozornica da u Berlinu dobiju kancelara amerikanofila, Fridriha Merca, kakvog nisu imali nikada.
Evropa nije naviknuta da vidi Nemačku ranjivu, krhku, dezorijentisanu, uplašenu i sa ekstremnom desnicom koja je osvojila srca i glave svakog petog Nemca. Maksima najdugovečnijeg lidera bavarske CSU Franca Jozefa Štrausa “desno od nas samo zid” više nije na snazi jer se između demohrišćana i zida “uglavila” Alternativa za Nemačku.
Šta se dogodilo sa Saveznom Republikom u prethodnih par godina? Gde je nestala Nemačka simbol stabilnosti i drugog ekonomskog čuda? Šta se dogodilo sa politikom “Wandel durch Handel”?
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
