Boriša Simanić nije dao bubreg za Srbiju

Latinski izraz sacrificium izveden je od izraza u čijem su temelju dva korena – sakralno, sveto sa jedne i izvršiti sa druge strane. Žrtvovanje je tako, od najranijih vremena, vršenje nečega svetog. U dva najveća egipatska muzeja na svetu koja sam posetio, čitavi spratovi posvećeni su smrti i načinu na koji su ljudi sahranjivani. Često su ti obredi bili praćeni žrtvovanjem. Postoje zapisi o tome da je u antičkoj Grčkoj, ali i mezoameričkim civilizacijama, žrtvovanje bilo redovno praktikovano. Monoteističke religije, taj su izraz i teorijski i praktično umnožile – žrtvovanje života, žrtvovanje zadovoljstava, žrtvovanje fizičke blagodeti, žrtvovanje slobode…

Kako je taj izraz ušao u sportski diskurs, tako se promenilo i shvatanje onoga što od sportista želimo da dobijemo kako bismo ispunili sopstvene želje, lične frustracije, ne pitavši šta košta. Naprotiv – insistirajući na nečemu, „koliko god koštalo“.

Tako su oblikovana očekivanja. Tako je oblikovana profesionalna stvarnost čitave jedne grupe ljudi, a društvene mreže su tu stvarnost dodatno otežale jer svako ko lako postavlja očekivanja, još lakše shvati da su izneverena, koliko god sumanuta bila.