Standard. Šoping. Blagostanje. Uljuljkani. Razmaženi.

apr 25 2026, 07:34

Dvadeset drugi nastavak naučno-fantastičnog romana „Crveni“. Inspirisano romanom Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ i po motivima scenarija „Crveni“ Srđana Dragojevića

Svi objavljeni nastavci dostupni su OVDE.

★

POGLAVLJE 76

BEOGRAD, SFRJ DIMENZIJA

Kapitalističko društvo je samoispunjavajuće proročanstvo. Ubedili su svoje građane da su sebični i pohlepni, podržavajući te osobine kroz sve zamislive medije. I u šta se ti građani na kraju pretvore? U monstrume!

Boris Dimitrov, predsednik Bugarske sovjetske republike 2009. godine

Stojan Džanko, sa terase svog stana u Titovilleu, posmatra komšije kako masovno napuštaju zgradu. Kolona „yugo plus“ automobila kulja iz podzemnih garaža i upućuje se bulevarom, u nepoznatom pravcu.

Stojan ih gleda prezrivo pa pljune na njih sočno sa terase.

– Pu, mater vam jebem dezertersku. Gde bežite!?

Kada ugledaju pomahnitalog starca, neki od mladih komšija odustaju od punjenja „Jugoplastikinih“ krovnih auto-kofera, ostave sve i hitro sedaju u kola, odvozeći se.

– Standard. Šoping. Blagostanje. Uljuljkani. Razmaženi. Propederisani.

Stojan prilazi svojoj kaci za kupus koja je utočište našla na terasi. Skine sa nje poklopac i zavuče ruku u rasol. Između nekoliko preostalih glavica kupusa on izvuče „magnum 357“, spakovan u nepromočivu plastičnu kesu. Vraća se u dnevnu sobu, sa „magnumom“ u ruci.

U sobi su već Stole i Jordan. Svi su doneli u torbama „krmačama“ sve što poseduju od naoružanja. A to nije malo. I duge cevi i revolveri i pištolji. Nekoliko bajoneta i ručnih granata. Šuriken zvezdice i par nunčaka.

Ređaju naoružanje po stolu i merače, brojeći municiju.

Iz kuhinje stiže Izvorinka Džanko sa sveže skuvanom „turskom“ kafom. Gleda muža, zadovoljna što je ponovo poletan i entuzijastičan, kao da se dodatno podmladio anticipirajući blisku akciju.

Ne zna gde da spusti kafu, jer sto je već zauzet muškim, ratničkim „provijantom“.

– Eh, baš ste razvašarili.

Izvorinka privlači jedan stočić, stavlja na njega kafu. Ljupkim glasom se obraća Stojanu i prijateljima.

– ‘Oćemo sade svi zajedno, malo dole, do „atomskog“? Stojan je gleda popreko.

– Kakvo crno „atomsko“, ženo božija?! Pa naša „Pe-Ve-O“ je najbolja na svetu!

Stole i Jordan klimaju glavama ponosno i potvrđuju. „To se zna!“

– Plus, ova zgrada nema „atomsko“! Sad grade ove podzemne garaže, nabijem im modu na kurac!

– Bože, Stojane! Pa možemo u naše staro atomsko. Sada je Jugoslav tamo glavni, pustiće nas on.

Stojan joj se osmehne široko. Priđe i poljubi je glasno u obraz. – E, ići ćemo, ići ćemo.

Stole i Jordan značajno klimaju glavama, puneći puške i pištolje. – Ali ne da se krijemo.

Stole i Jordan se kikoću. Patrone nalaze put u cevima lovačkih pušaka. Penzionisani „kalaš“ je nahranjen punim šaržerom.

– Ti ćeš, snajka, da budeš naš Kurir Jovica – bodri je Jordan.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Srđan Dragojević je filmski režiser, po struci klinički psiholog. Njegovi filmovi su „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Parada“… Izdao je tri zbirke pesama i nekoliko knjiga za decu. Na Velikim pričama je pisao „Smrt infulenserke“ (roman u nastavcima, objavljen pod naslovom „Like“), a od novembra 2025. na Velikim pričama objavljuje i roman u nastavcima „Crveni“.