Kao dečak, najviše sam od svih knjiga voleo atlas sveta.
Geografija je doslovce bila prva nauka kojoj sam se posvetio, i to iz čiste dokolice. Imao sam nisko jednocifreno godina kada je moj otac dobio posao u Kotoru, pa smo se svi spakovali sa njime i neko određeno vreme živeli tamo. A kako se sve ovo dešavalo početkom osamdesetih, dakle dobrih deset-petnaest godina pre interneta, ja sam od silnog dosađivanja prvo naučio italijanski gledajući Rai Uno i Rai Due, zatim naučio da čitam i na kraju, valjda od muke, počeo napamet da biflam glavne gradove i zastave država jer je neki atlas u kući u kojoj smo živeli bio jedina knjiga dovoljno šarena da mi skrene pažnju.
Par godina kasnije, pred školu, sam se vratio u Beograd. Italijanski sam zaboravio očas posla, ali čitanje i atlas su mi ostali. Kada sam u porodičnoj biblioteci otkrio legendarnu „Vojnu Enciklopediju“, počeo sam da se zanimam i za istoriju. A onda sam, kao i sva normalna deca, počeo da maštam i pravim svoji imaginarni svet – doduše, ne potpuno imaginarni. Samo sam dnevno pravio scenarije u kojima stvari nisu pošle onako kako piše u knjigama.
Držalo me je to barem nekoliko godina. U polici sam kod roditelja našao i neku knjigu o rimskom carstvu i životu starih Rimljana, pa sam onda razvijao scenario u kojem Rim nije pao 476. već je potrajao sve do srednjeg veka, a onda su se Rimljani na brodovima povukli pred Mongolima u Severnu Ameriku. Mongoli su onda osvojili celu Evropu. A šta bi bilo da su Arapi tukli Franke Karla Martela kod Poatjea, šta bi bilo da je japanska invazija Koreje uspela, da je neko afričko kraljevstvo ujedinilo kontinent… Imao sam svoj lični atlas na koji sam ucrtavao imaginarne granice, krstićima obeležavao velike bitke i strelicama pravce kretanja osvajačkih pohoda velikih vojskovođa.
A onda sam prestao to da radim.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
