Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u novoj kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Brate i prijatelju Ante,
Vidim iz tvog prošlonedeljnog teksta da pomno pratiš vekovnu srpsku borbu između sendvičara, jogurtaša i onih drugih protestanata koji iz misterioznih razloga već tri decenije protestuju na prazan stomak. I sam imam običaj da kažem kad me ponude nekim sendvičem, jogurtom ili bonžitom – “Ne jedem na prazan stomak” – pa su svi moji protesti bili strogo posni. Takoreći iz nekih ideala, a znaš i sam ko gine za ideale, na slovo B, a nije Bora Čorba.
Moj ključni problem, mada znam takvih beznadežnih likova bar još milion, jeste što sam u poslednjih 30 godina, što kao reporter raznoraznih osvedočenih izdajničkih medija, što kao osvešćeni građanin Republike Srbije, učestvovao isključivo na onim protestima gde se nisu dobijali sendviči, jogurt, bonžita i džeparac, već se mogao dobiti samo pendrek, suzavac, tuširanje vodenim topom, žuljevi i eventualno neki metak, makar utešni gumeni metak.
Ti protesti su dobri jedino jer ne goje. Nisam dosad primetio da nečemu služe, osim da kao neki olinjali šezdesetosmaši prepričavamo po slavskim ručkovima podvige i sećamo se kako mi ovde u Srbiji ceo život šetamo protiv nekog i da će nas sigurno i na groblje odvesti sa nekog protesta, jer to je jače od nas.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
