Beli golub u travi

Nemačka se izbavila. Makar tako deluje posle dve odigrane utakmice u grupnoj fazi Evropskog prvenstva koje Panceri igraju kod kuće. Nemačka je prethodnih godina patila i deluje, nevezano za konačni plasman, da je toj patnji došao kraj. I to je omaž čoveku koji više nije ovde, koji je otišao u večnost, jer je u istoriji dovoljno puta bio ključni faktor da se Nemačka izbavi. Ovo je priča o Francu Bekenbaueru napisana nedugo nakon njegove smrti. Franc je, pokazao je ovaj tim Julijana Nagelsmana, i dalje živ. 

Sve tekstove iz fudbalskog specijala Velikih priča posvećenog Evropskom prvenstvu, čitajte OVDE.

Postojala je jedna čuvena rečenica o Francu Bekenbaueru, rabljena i kada bi odigrao savršen potez na terenu ili daleko od njega, ali i onda kada njegovi izgledi ne bi bili sjajni. „Kada Franc skoči kroz prozor on ne padne na zemlju, on poleti uvis“. I tako je bilo sve dok se nebo nad njim nije otvorilo, da mu sve što je nad njim ostalo – a malo ko je i malo šta je, osim nesreće, ostalo iznad tog čoveka – padne na glavu. A to se uvek i po pravilu dogodi velikim ljudima i velikim karijerama.

Tim je rečima novinar nemačkog Bilda Alfred Draksler počeo tekst „Mein Freund Franz“, niz rečenica o prijateljstvu i osobenosti najvažnijeg čoveka u istoriji nemačkog fudbala. Tekst koji je nanizan na početnu rečenicu, koja je potresla čitav kontinent – Franz ist tot.

Preminuo je. Najbolji fudbaler kog je Nemačka ikada imala, preminuo je čovek koji je i kao igrač i kao trener sa svojom zemljom postao prvak sveta, čovek koji je umeo da bude prvak sveta i večni sinonim za reč libero. Ovoga puta, oslobodivši se boli u kojoj je živeo, kao kada bi otresao protivničkog napadača da ni ne uprlja dres, otišao je u legendu.

****