U mnogim prilikama je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je „tarifa najlepša reč” (tariff is the most beautiful word). Još od prvih dana svoje političke karijere, pa sve do ponovnog izbora, uporno je ponavljao da su tarife njegov glavni alat u borbi za „pošteniju” ekonomiju. Često je govorio da „drugi profitiraju na račun Amerike”, a trgovinski deficit, odnosno višak uvoza nad izvozom za njega je dokaz da je Amerika gubitnik u globalnoj razmeni.
Na dan koji je nazvao „Dan oslobođenja”, tačnije 2. aprila ove godine, Tramp je ispunio svoje dugo najavljivano obećanje i objavio nove, kako ih je nazvao, recipročne tarife (reciprocal tariffs) koje su, više-manje, iznenadile celokupnu političku i ekonomsku javnost.
Uprkos ozbiljnom otporu velikih tržišnih investitora poput milijardera Bila Ekmena, koji je upozorio na nadolazeću „nuklearnu ekonomsku zimu” i Ilona Maska, koji je pozvao na svet bez trgovinskih barijera i koji je izgubio preko 30 milijardi dolara od kada su uvedene tarife, Tramp nije ustuknuo. Iako je prethodno davao veliki značaj stanju na berzi, nije pokazao uznemirenost kada je berzanski indeks Dow Jones pao gotovo 10 odsto u samo dva dana.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
