Ne bih bio čovek kad se ne bih nadao. Ali je ipak istina i da ne mogu da živim sam, navikao sam se na ovu našu zajednicu, jeste da nas ne odlikuje normalnost, ali šta da se radi, i to je bilo odlučujuće da se vratim
Ono dalje što se dešavalo u bolnici, nije ništa manje važno, jer šetao se Narator hodnicima mikrohirurgije i ortopedije, odeljenjima smeštenim na petom spratu, susretao je pomoćno medicinsko osoblje koje je stiglo iz Nepala, da popuni manjak radne snage koji je otišao za Nemačku uglavnom, zavirivao je po sobama, zagledao je na sve moguće načine izlomljene i osakaćene ljude, naše nove invalide
Nastavak najpoznatijeg srpskog romana u ovom veku
Jugoslovenska agonija od Popaja i Olive do Kardelja i Berđajeva
Bio sam zadovoljan obavljenim poslom, ako to tako može da se kaže, kao kad se osvrneš, nakon bilo kog obavljenog posla za sobom, da vidiš kako si ga obavio, i jedini znaš da li je nešto moglo biti bolje, ili nije. Sad sam bio zadovoljan
'Komo 2' su dve stvari: zastava koju sam nosio sa sobom i raširio je na vrhu Monte San Prima, na kojoj piše 'Živela ponavljanja!', i fotografija koju si ti napravio i na kojoj se to lepo vidi, i druga stvar, sedenje i ispijanje kafe ispred bara 'Sport' sa Augustom, i to je urađeno, to si isto uslikao, to ti je 'Komo 2', te dve slike
Između prošlog penjanja i ovog sada je razlika, sada nosim svojih skoro 25 godina ili tačno 8.880 dana svog života između dva pentranja, bolje pamtim sve infuzije nego šumske i planinske staze. Zašto bih bilo kome to objašnjavao? Zašto se svaki korak razlikuje i zašto su mi ponavljanja važnija od sećanja?
Posle 8880 dana Srđan Valjarević se vratio tamo odakle je sve počelo. Čitajte feljton samo na velikeprice.com
Srđan Valjarević u nesvakidašnjem tizeru čita nastavak romana koji je obeležio jednu generaciju
Nastavak najpoznatijeg srpskog romana u ovom veku posle 8880 dana samo na velikeprice.com. Živela ponavljanja! Fotografije Nebojša Babić
