Poslednja priča Gorana Petrovića: Kao da i niste čekali
Omaž Goranu Petroviću na Sajmu knjiga i na Velikim pričama. Ovo je poslednja priča koju je objavio...
Minijatura iz Istanbula
U nekim zemljama nije zdravo spavati na leđima - može se dogoditi da granica u toku noći pređe uzduž tela, i tako, ako u snu ne usmrti spavača, biva da će ga obeležiti na veke vekova. Večeras zaspiš snom pravednika, izjutra se budiš sa ožiljkom, shvataš kako su samozvani anatomi nešto radili ispod tvoje grudne kosti, oko srca
Pećina
Negde u poslednjoj trećini tog našeg pohoda dugog oko pola kilometra, dok smo zastajali da razgledamo jednu od pećinskih skulptura koju je priroda vajala milionima godina, na moje rame je odozgo kapnula kap, kapljica... Pre će biti da sam je čuo zbog zvučnosti prostora, ne verujem da bih njen lak dodir uopšte primetio...
Koliko paluba ima ovaj brod?
Izlet je bio prijatan, koliko-toliko sam upoznao stari Kopar, a onda uživao u prizoru laganog smiraja dana na vodenim poljanama solane kraj Pirana. Neka od tih polja bila su plića, što je značilo da će uskoro dati rod.
Zvežđe
Koliko je sati? Pa sam u sebi ponovio: besmislenog li pitanja. A od kakve je ovde važnosti da li je prošlo dvadeset časova, ili je dvadeset časova i trideset minuta? Od kakve je ovde važnosti koji je to naš dan? Koji je to naš mesec? Koja je to naša godina? Koji je to naš vek?
Nota iz Strazbura
Iz ranca sam izvadio koverat. Iz koverta sam izvadio presavijenu maramicu. Ali mi je maramica, dok sam je dodavao prijatelju, ispala iz ruke. U padu se razvila. Nota je ispala. I odlebdela ko zna kuda. Ne bi se prepoznala u onolikoj vrevi centra Beograda
