Kako se Beograd “odužio” patrijarhu Pavlu
Ne znam kakav je bronzani Pavle ostavio utisak na druge – ako je iko to i zagledao malo pažljivije – na mene je ostavio utisak nepopravljive beznadežnosti
I mi i Nijemci smo na suprotnoj strani od Đorđa Lebovića
Zašto je nemoguća identifikacija sa onim što je proživio pisac djela “Semper idem”
“Semper idem” je poezija, “Efemeris” je pornografija
Lebović fikcionalizuje, ali ne laže, za razliku od Medakovića koji falsifikuje faktualno
Karleušin razlog
Nad tim prekinutim/propalim Karleušinim koncertima građanska niža srednja klasa danima seiri i to smatra značajnom etapom na putu urušavanja režima
“Semper idem”, i 25 godina kasnije (skoro) sve je isto
Dve i po decenije od 2000. ponavljaju se isti obrasci, pobune i represije. Gotovo identične ostaju i dileme koje prate studentski bunt: da li ulaziti u izbornu arenu ili ostati van nje, kakav je odnos sa opozicijom, da li ići sa ekspertskom ili političkom listom na izbore, da li izborni proces ima smisla u uslovima sistemskih nepravilnosti i kakav je domet simboličkih akcija poput pešačkih marševa kroz Srbiju
Fenomen najpopularnijeg srpskog romana 21. veka
Đorđe Lebović je roman “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih godina kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. On će se 1992. preseliti u Izrael a vratiće se u Srbiju s padom režima Slobodana Miloševića. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...
Dvije priče o istom vremenu: Dejan Medaković i Đorđe Lebović
Roman o Dejanu Medakoviću bio bi, napiše li ga dobar pisac, veliki i važan roman srpske književnosti
