Ilustracija VP / Goran Marković / Ivan Posavec
Goran Marković i Rajko Grlić, pripadnici čuvene „Praške škole“, one koja je jugoslovensku kinematografiju uvela u moderno (važi i obrnuto), svakog ponedeljka dopisuju se na portalu Velike priče. I pišu o ljudima koji su uticali na njih, o filmovima, o Pragu, o Beogradu i Zagrebu, o Trstu i Los Anđelesu, o kulturi, o nama…
Sada, kada sam skoro siguran da više ništa neću snimati, napravio bih jedan eksperiment. Ja, koji sam celog života smišljao zanimljive priče, voleo bih da uradim nešto što uopšte nema fabulu
Pisao si mi iz mraka i političkog blata u kojem je Srbija i Italije u koju si odlazio da malo odahneš, a ja tebi iz Hrvatske i Amerike koje su manje-više u istom blatu samo ga puno bolje, točnije rečeno šarenije, pakiraju. To je vjerojatno i razlog zašto su moja pisma, nadam se, bila manje tamna
Na kraju, šta imam da izgubim? Nekoliko mirnih penzionerskih godina u kojima će vlast budno paziti da slučajno ne snimim još nešto
Ne odustaj, sanjaj film. Nije naš problem što za desetak godina neće biti više nikoga tko gleda filmove
Zar misle da se život završava danas? Da neće sutra na svetlo dana izaći ono šta rade? Zar je očajanje zbog manjka talenta dovoljno opravdanje da čine to što čine?
Da se u Hrvatskoj manje šuti, možda nam ne bi tako lako radili to što nam rade
Na drugoj strani, otpor ne samo da ne jenjava nego i raste
Nevažno je da li će se on dogoditi ili ne, glavno je da ga sanjaš jer samo nam nada u glavi drži tijelo na okupu
Prave komedije, po meni, nemaju jasno izraženu ideju zbog koje su nastale
Svakim danom sve manje vjerujem da u ovakvim trenucima pomažu crnjaci, socijalno angažirani ili politički provokativni filmovi
Ja, koji sam reditelj starog kova, odrastao u društvu koje je poštovalo kinematografiju i naviknut na pomoć države, sada, kada sam izopšten, ne mogu nikako da se priviknem na ideju kako na polju kulture ljudi mogu da se samoorganizuju
A kad smo već kod „dvorskih luda“, valja priznati da su nam filmovi ponekad na sebe preuzimali tu ulogu...
Kako li ovaj izdržava Duška Petričića?
Mudri vladari uvijek su imali uz sebe šaljivdžiju koji im je u lice govorio najstrašnije istine o njima samima
Bio sam mnogo puta u bolnici, imao nekoliko teških operacija, moje sobe nisu gledale na more već uglavnom na neokrečene plafone ali, pazi sada, ponekad sam se osećao divno?!
Godine 1948. Tito i Dimitrov trebaju putovati u Sovjetski Savez. Engleska obavještajna služba saznaje da ih Staljin namjerava likvidirati. Ne znaju kako da na to upozore Tita...
Ljubavni odnosi između muškaraca i žena često su iracionalni, to jest neobjašnjivi
Ovo je najčešće pitanje koje Ana i ja čujemo od ljudi u Americi kad se prvi put susrećemo. Napišite i vi u komentaru ispod, možda od toga jednoga dana nastane film
