Nedavni susret studenata iz dva grada, na Varadinskom mostu predstavljao je lekoviti trenutak. Dva grada se približavaju, uskoro će u njima živeti gotovo trećina ukupnog stanovništva Srbije. Ukoliko se tako postave stvari, Novi Sad i Beograd danas imaju mnogo više bolnih tačaka koje ih spajaju, nego što ih razdvajaju
U koju godinu bismo se mi vratili i čemu bismo se tačno radovali?
Onima kojima je "Živeti slobodno" već izašla na uši, možda bi nešto lakše bilo da se katkad provuče i neka druga stvar. Eto povoda da se na četvrtu godišnjicu od odlaska Đorđa Balaševića podsetimo da je u više od 40 pesama opisivao prostor oko sebe, nekada direktno, nekada "uvijeno"
Studenti koji su krenuli iz Beograda u Novi Sad, ali i svi građani koji su prethodnih nedelja šetali zajedno zahtevajući pravdu i promenu, na ulicama grada ispisali su stihove Obojenog programa: "Sve je spremno, to je moja snaga - nežni ljudi različitih strana"
Nazivamo ih raznim imenima. Beskućnicima, ludama, redikulima, marginalcima, najmanje ljudima. A ima ih svaki grad, pa i Novi Sad
Sve što se dešava širom Srbije otvara i pitanja o intelektualcima u jednom društvu i zbog čega su neophodni da bi se zaštitila demokratija i njene vrednosti koje čuvaju prava pojedinca
Pričom o tome da su mladi žrtve političke manipulacije, upravo se ti mladi postavljaju u infantilni položaj onih koji nemaju pojma ni o čemu. Zaboravlja se na to da đaci nemaju iste algoritme informisanja kao njihovi roditelji ili bake i deke. Do njih dopire i ono o čemu na televiziji nema ni reči
Ako bi dani nakon tragedije trebalo da se stave u neke stihove, bili bi to oni iz pesme Đorđa Balaševića: “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad”
Stanica je od 2021. rekonstruisana u dve faze i isto toliko puta je svečano otvarana, a potreseni građani misle da je tragedija mogla da bude sprečena da je "bilo sve po zakonu"
Pod nadstrešnicom su se odvijali životi. Šezdeset godina je bila prostor nikad zabeleženih priča, prostor naše lične istorije. A sada sveće na Trgu slobode osvetljavaju pitanje – ko je kriv?
Ovih dana navršava se 190 godina otkad je Samuel Tomašik napisao pesmu koju je najpre nazvao "Slowenska reč", a koju ćemo mi upamtiti kao "Hej, Sloveni". Jesu li se oni koji su pevali stihove te himne osetili prokletim po raspadu države i jesu li imali osećaj da, kako je zapisao Vojnović, ležu u prazan grob, u tihu zemlju, ranjenu?
Nenad Lalatović, antiheroj srpskog fudbala
O "jedinom gradu koji se ruši građenjem"
Pri poslednjem uzdahu (kalendarskog) leta, 21. septembra, poklonici Lenarda Koena obeležavaju 90 godina od njegovog rođenja. U decembru, navršiće se 40 godina od objavljivanja albuma "Various Positions" na kojem se našla i pesma "Hallelujah"
Ostati slobodan ili Živeti slobodno
Koliko ima grada u jednom kafiću otkrije se onog trenutka kada zakoračite u njega. Oni su i mesto demokratije, obrušavanja hijerarhije, postojanja ravnopravnih sagovornika
Naučnici rade na tome da se smanji broj invazivnih vrsta u urbanim sredinama uz pomoć sterilisanih komaraca. Kada se sterilisani mužjak spari sa ženkom, polažu se isključivo sterilna jaja i ti budući komarci se hrane nektarom umesto našom krvlju. Nasuprot tome, i naša klima se menja, te u budućnosti možemo očekivati da se invazivne vrste odomaće pod sloganom "od sledećeg leta i u vašoj sobi"
Nama iz panonske nizije more je oduzeto da bismo voleli daleke obale. Srećni su oni koji otkriju mesto koje ih oslobađa. U tom smislu, Ada Bojana nije samo odmor, nije samo obala, nije samo sloboda. Ona je i lepota (života), koliko god ta misao patetično zvučala
