Dinosaurusi su krivi za sve
Novi Spilbergov dokumentarac „Dinosaurs“ obnovio je interesovanje – ako je ikada i nestalo – za ovu vrstu, i podsetio da je pitanje „zašto su izumrli“ možda pogrešno
Najznačajnija medicinska otkrića za poslednjih 25 godina
Od mapiranja ljudskog DNK do reprogramiranja imunskog sistema za borbu protiv raka, nauka je napravila ogromne korake u 21. veku
Šta je zapravo Claude? Ne znaju ni u Anthropicu
Istraživači poznate AI kompanije eksperimentima i „psihoterapijom“ pokušavaju da razumeju sopstvenu veštačku inteligenciju
Šta Šopenhauer nije znao o našem mozgu
Priča o slobodnoj volji i donošenju odluka
Ja sam pravi dečak
Zašto veštačke inteligencije imaju svoju društvenu mrežu, šta tamo ima, i šta to sve znači
Dugo putovanje na Mjesec
Artemis II i nova svemirska trka
Pravi Da Vinčijev kod
Naučnici u donkihotovskoj potrazi za identifikacijom DNK Leonarda da Vinčija su izgleda stigli do prekretnice.
Dok se na Zemlji ratuje, u svemiru Rus i Amerikanac igraju šah…
Ovo je priča o tome "kako se zaista živi u svemiru". Prigodno je za početak 2026. godine podsjetiti da se sa Međunaordne svemirske postaje ne vide granice na zemlji i da one i ne postoje osim u glavama ljudi. I da se na ISS-u živi u slozi, u miru i u kooperaciji...
Nije vaš mozak baš hard-disk
Čipovanje ljudi: mitovi, realna tehnologija i granice
Zašto nas (ne) čekaju apokalipsa i robotski ustanak?
... makar ne u 2026.
Besmrtnost je, kažu, bliža nego ikad. Ali nije čovek Trigerova metla
Razuman je strah da bi besmrtnost – koju najavljuje američki futurista do 2030. godine – kao nestanak smrti dovela i do nestanka ljudskosti, da bismo izgubili to da smo biće sjutrašnjice, da bismo izgubili motive da maštamo, stvaramo i želimo. Paradoksalno, izgubivši svijest o smrti, ne samo da ne bismo više morali da biramo kojim ćemo životnim putem ići, jer navodno imamo "vremena" za svaki, već bismo izgubili želju da uopšte idemo
Ko su ljudi koji ne aplaudiraju kada avion sleti?
O evoluciji nezadovoljstva, tehnologiji koja se uzima zdravo za gotovo i inženjerskom čudu koje se događa svake sekunde
Da li Gejts, Zakerberg i Mask zaista vrijede 30.000 puta više od vas?
Današnji sistem je poput staklene kupole – dok traje, daje obilje mogućnosti, ali je tanak i lomljiv
Lego, laži i digitalne arhive
Mnogo empatije i razuma, ali i svačeg drugog se moglo naći u konferencijama na Sezamu. Od onoga pre početka rata, preko najgorih dana devedesetih, uvida u to šta mi, a šta neko drugi živi kroz večito pitanje “gde.smo”, studentskih protesta, pa na kraju do bombardovanja
„Ne kažem da su to vanzemaljci…“
Kako je kometa koja je dobila ime 3I/ATLAS natjerala jednog naučnika sa Harvarda da objavi da se iza svega krije nešto više
Duhovi, lekovi, erotika – šta stvarno hoćemo?
Dok veliki igrači u SAD i Kini iz nedelje u nedelju izbacuju nove modele i mogućnosti, čini se da čovečanstvo nema dogovor oko toga šta zapravo želi od ove tehnologije
Kako je loptica prošla kroz brdo
Džon Klark, Mišel Devore i Džon Martinis su, vjerovatno i ne slučajno u godini u kojoj se obilježava 100 godina kvantne fizike, dobili Nobelovu nagradu za rad koji pokazuje da je kvantno tunelovanje moguće i kod makroskopskih objekata
Šta da radiš kad je zemljotres (a nisi u Japanu)
Tehnologija, disciplina i lekcije: Zašto svijet mora da uči od ove zemlje
