Dobro došli u 1939, ili kako je Nemanja Lukić sreo Mustafu Golubića
Taj čovek ne postoji. Taj o kome govoriš. Ako je uopšte čovek...
Ogovaranje ili komfor nacionalizma. Fric i Dobrila, poslednji dan 2024. godine…
Ne bih bio čovek kad se ne bih nadao. Ali je ipak istina i da ne mogu da živim sam, navikao sam se na ovu našu zajednicu, jeste da nas ne odlikuje normalnost, ali šta da se radi, i to je bilo odlučujuće da se vratim
Veliki Vakcinator
Televizije i društvene mreže nastavljaju da besprekorno rade svoj pogani posao, kao perpetuum mobile sumraka sveta
Poslednja priča Gorana Petrovića: Kao da i niste čekali
Omaž Goranu Petroviću na Sajmu knjiga i na Velikim pričama. Ovo je poslednja priča koju je objavio...
Dragi Pinokio…
Ova priča nudi nekoliko važnih i velikih tema, priču o tvorcu i njegovom delu, o stvaralačkom procesu, o tome kako je udahnuti život svojoj ideji, o dostizanju svog smisla, o junaku na putu, o tome kako moramo biti i naivni, praviti greške i ispravljati ih, o skretanju sa puta da bismo na kraju uspeli da ne budemo magarci na ostrvu magaraca
Kad je Ivo Andrić sreo Nemanju Lukića
... a tu je i Vladimir Vauhnik
Narator se vratio sa bolovanja
Ono dalje što se dešavalo u bolnici, nije ništa manje važno, jer šetao se Narator hodnicima mikrohirurgije i ortopedije, odeljenjima smeštenim na petom spratu, susretao je pomoćno medicinsko osoblje koje je stiglo iz Nepala, da popuni manjak radne snage koji je otišao za Nemačku uglavnom, zavirivao je po sobama, zagledao je na sve moguće načine izlomljene i osakaćene ljude, naše nove invalide
Iza čudesnog zida
VELIKA PRIĆA O OASIS KOJA JE DOBILA ANDRIĆEVU NAGRADU: Tada se desilo nešto čudno. Lijam Galager, oslonjen na šank bliže meni, mahnuo mi je. Čuo sam i da je nešto dobacio... Nešto kao: „Zdravo, ortak!“ Uzvratio sam mu jednim prezrivim pogledom
Sećaš li se Barbara
... da je umetnost bila olimpijska disciplina?
Greh rađa patnju
Jugoslovenska agonija od Popaja i Olive do Kardelja i Berđajeva
Pokušaj pisanja memoara iz Kanzas Sitija
Ili kako sam konačno shvatila rasu
Što bi nam danas rekao Isus iz Nazareta
Suradnik Velikih priča, publicista, teolog i vjernik Drago Pilsel napravio je, povodom Uskrsa, zamišljeni intervju sa Sinom Božijim, u kojem ovaj govori o ljevici, desnici, nepravdi, ali i o Srbiji
Rumena Bužarovska: Susret sa Loranom de Brunofom
Čelo mu je glatko, blistavi osmeh postojan, i povremeno tiho zastenje od radosti ili tu i tamo uzvikne neku reč na engleskom (“Sir!”, “Nuki!”)
Vidilica: Kad je Pero Kvesić sreo Meryl Streep u “Blatu”
Umesto In memoriama sjajnom zagrebačkom piscu, objavljujemo priču koju je Pero K. svojevremeno poslao našem uredniku
Pogled na šumu (deo drugi): Ljubavna pisma Flaneri O’Konor
Kako je posramljujuće da ceo svet čita tvoju korespondenciju sa čovekom kojim si bila opčinjena, a koji nije bio zaljubljen u tebe
Jedna od onih sitnica koje lome kosti ljubavi
Na prstima sam ušao u spavaću sobu. Disala je ravnomjerno i sanjala tko zna što
“Dok sam sjedila i zamišljala život na mansardi…”: Priče iz Pariza Slavenke Drakulić (5)
Gotovo sam zaspala, uljuljkana u vlastite maštarije. Da, bilo bi lijepo živjeti u Parizu, u mansardnom stanu punom svjetla, s velikom terasom koja gleda na mirni trg
Novinski kiosk, mali muzej 20. stoljeća: Priče iz Pariza Slavenke Drakulić (4)
Kavana je tu već tri stoljeća, a brojni njeni slavni posjetitelji već su odavno mrtvi. Njihovi stolovi, čaše iz koje su pili ovi ili oni pisci, možda i vladari, još su tu, kao i mnoštvo drugih predmeta
