Norveško ostrvo Uteja, mali trag planete u tamnoj vodi u obliku srca, očekuje da se na njega iskrca oko hiljadu mladih ljudi. U drvenim barakama biće organizovan novi kamp laburističke omladine. Mnogo volontera radilo je na tome da prilaz barakama i zgrade izgledaju lepo i na pravi način prime nove, mlade političke lidere koji žele da sa tog mesta kultivišu politički aktivizam u norveškom društvu.
Ne, ovo nije romantizovani opis scena koje su prethodile velikom masovnom ubistvu koje je na Uteji izvršio Anders Bering Brejvik 22. jula 2011. godine. Ovo je opis ostrva četiri godine nakon Brejvikovog zločina, opis života posle tragedije koja je potresla čitavo norveško društvo.
“Moramo da nastavimo dalje”, poručili su novi mladi lideri tog dana. Dok su se oni iskrcavali na Uteju, iza preuređenih baraka iz šume je izvirivao prsten na kom je bilo 60 imena ubijenih. Spomenik velikoj tragediji, na kom devet porodica nije želelo da vidi imena svojih bližnjih koje je Brejvik ubio. Time su želeli da pokažu da njihove rane nisu zarasle. I da nikada neće.
Ostrvo Uteja početna je tačka priče o tome kako je – uz potpuno različitu dinamiku i pravo da se prema tragediji odnosi na potpuno različite načine – norveško društvo nastavilo dalje. Kako je zapravo izgledao život posle Brejvika i kroz koje je sve faze prošla Norveška do danas.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
