U Americi krajem 19. veka pojavio se jedan bizaran oblik apstinencije, ali ne od alkohola, već od anksioznosti. Njujorčani su počeli redovno da posećuju takozvane “Dont worry” klubove, u kojima su članovi tog nazovi pokreta, nove religije, podsticali jedni druge da gledaju pozitivno na život. Njihov osnivač Teodor Suard (Theodore Seward) tvrdio je da su Amerikanci “robovi navike zabrinutosti”, “neprijatelja koji uništava sreću”. Trebalo ju je “napasti”, “odlučno i uporno”.

Do početka 20. veka, psiholog Vilijam Džejms pisao je da su ljudi razvili neku vrstu “religije zdravog razmišljanja”, sa ciljem da se oslobode negativnih misli i osećanja.

Danas je taj pokret mnogo ozbiljnije zastupljen – u knjigama, porukama lajf-koučeva, magazinima, podkastima i raznim preporukama javnih ličnosti i nekih stručnjaka, piše autor Dejvid Robson u “Efektu očekivanja: Kako vaš um može da promeni vaš život (The Expectation Effect: How Your Mindset Can tramsform Your Life), knjizi čiji je deo objavio Gardijan.